Kosa je nešto prvo uočimo na nekome i na osnovu čega formiramo prvi utisak. Ona jednostavno, hteli mi to ili ne, bili toga svesni ili ne, govori drugima o nama. Ipak, kosa nikada neće reći sve. Mnogo toga će ostati tajna, ali ukoliko postavite pravo pitanje kosa vam može reći mnogo toga.
Betoven je pored svog muzičkog genija, bio poznat i po svojoj čuvenoj kosi. Njegovo delo i dalje živi i odjekuje muzičkim auditorijumima širom sveta. Međutim, danas je nešto drugo ustalasalo javnost - njegova nemirna kosa
Betoven je 1802. Godine počeo da gubi sluh. Kako ga je to sve više tištilo, napisao je pismo, poznato kao Hejligenštad testament, svojoj braći Johanu i Karlu. Pismo je pronađeno u Betovenom stolu, nakon njegove smrti. Nikada ga nije poslao.
Kada je umro 1827. godine, veliki kompozitor je imao 56 godina. Bio je potpuno gluv od svoje pedesete godine. Veći deo života mučile su ga stomačne tegobe i slične teskobe. Iako je pomoć tražio kod brojih lekara, nije uspeo da savlada bol. I pored velikih telesnih poteškoća i potpunog gubitka sluha, Betove je iskomponovao Devetu simfoniju, koja se i dalje koristi pri obeležavanju velikih događaja poput pada Berlinskog zida.
Hejligenštad testament, koji je ime dobio po selu na obali Dunava gde je napisano, daje malo poznatu sliku Betovenove psihe. U njemu, Betoven moli svoju braću da nakon njegove smrti saznaju šta je prouzrokovalo njegove teskobe. Gotove 200 godina nakon što je postavio ovo pitanje konačno imamo odgovor. Odgovor dolazi od neobičnog izvora, Betovenove kose.
Mnogi ljudi su uzimali lokne Betovenove čuvene kose ubrzo nakon njegove smrti. Jedna od ovih lokni, koju je uzeo jedan tinejdžer, je čudesno preživela do danas. Ferdinand Hiler, koji je tada bio petnaestogodišnjak, uzeo je deo Betovena kao uspomenu na briljantnog kompozitora.
Hiler, koji je i sam postao kompozitor i dirigent, svoje blago je čuvao u medaljonu koju je kasnije poklonio svom sinu. Mlađi Hiler prepoznaje šta se nalazi u kutijici i od tog trenutka priča o putovanju kose od Beča do Amerike postaje kranje fascinantna. Najverovatnije je tokom Holokausta, kosa uspela da omoguću bezbedan odlazak nekoj jevrejskoj porodici.
Na aukciji održanoj 1994. kod Sotbija u ponudi se našao medaljon sa nekoliko stotina vlasi Betovenove kose. Prodat je za 7.300 dolara Amerikacima koji su nastojali da osnuju Betovenov centar na državnom univerzitetu. Osam vlasi su poslate na pažljivo ispitivanje kao i na DNK analizu.
Nakon nekoliko godina ispitivanja, naučnici su došli do neverovatnog otkrića. Betovenova kosa je sadržala ogromne količine olova, gotovo 100 puta veće od normalne. Betoven je imao trovanje olovom. To stanje, koje je danas poznao kao Plumbizam, je sigurno moglo biti uzrok konstantnih stomačnih tegoba i depresije. Svakako je moglo poruzokovati njegovu smrt.
Danas se postavlja pitanje: Da li je prouzrokovalo i Betovenov gugubitak sluha? U ovoj fazi ispitivanja, odgovor je najverovatnije „ne“. Moguće je da ćemo još mnogo tajni otkriti od Betovenove kose.
Betoven je 1802. Godine počeo da gubi sluh. Kako ga je to sve više tištilo, napisao je pismo, poznato kao Hejligenštad testament, svojoj braći Johanu i Karlu. Pismo je pronađeno u Betovenom stolu, nakon njegove smrti. Nikada ga nije poslao.
Kada je umro 1827. godine, veliki kompozitor je imao 56 godina. Bio je potpuno gluv od svoje pedesete godine. Veći deo života mučile su ga stomačne tegobe i slične teskobe. Iako je pomoć tražio kod brojih lekara, nije uspeo da savlada bol. I pored velikih telesnih poteškoća i potpunog gubitka sluha, Betove je iskomponovao Devetu simfoniju, koja se i dalje koristi pri obeležavanju velikih događaja poput pada Berlinskog zida.
Hejligenštad testament, koji je ime dobio po selu na obali Dunava gde je napisano, daje malo poznatu sliku Betovenove psihe. U njemu, Betoven moli svoju braću da nakon njegove smrti saznaju šta je prouzrokovalo njegove teskobe. Gotove 200 godina nakon što je postavio ovo pitanje konačno imamo odgovor. Odgovor dolazi od neobičnog izvora, Betovenove kose.
Mnogi ljudi su uzimali lokne Betovenove čuvene kose ubrzo nakon njegove smrti. Jedna od ovih lokni, koju je uzeo jedan tinejdžer, je čudesno preživela do danas. Ferdinand Hiler, koji je tada bio petnaestogodišnjak, uzeo je deo Betovena kao uspomenu na briljantnog kompozitora.
Hiler, koji je i sam postao kompozitor i dirigent, svoje blago je čuvao u medaljonu koju je kasnije poklonio svom sinu. Mlađi Hiler prepoznaje šta se nalazi u kutijici i od tog trenutka priča o putovanju kose od Beča do Amerike postaje kranje fascinantna. Najverovatnije je tokom Holokausta, kosa uspela da omoguću bezbedan odlazak nekoj jevrejskoj porodici.
Na aukciji održanoj 1994. kod Sotbija u ponudi se našao medaljon sa nekoliko stotina vlasi Betovenove kose. Prodat je za 7.300 dolara Amerikacima koji su nastojali da osnuju Betovenov centar na državnom univerzitetu. Osam vlasi su poslate na pažljivo ispitivanje kao i na DNK analizu.
Nakon nekoliko godina ispitivanja, naučnici su došli do neverovatnog otkrića. Betovenova kosa je sadržala ogromne količine olova, gotovo 100 puta veće od normalne. Betoven je imao trovanje olovom. To stanje, koje je danas poznao kao Plumbizam, je sigurno moglo biti uzrok konstantnih stomačnih tegoba i depresije. Svakako je moglo poruzokovati njegovu smrt.
Danas se postavlja pitanje: Da li je prouzrokovalo i Betovenov gugubitak sluha? U ovoj fazi ispitivanja, odgovor je najverovatnije „ne“. Moguće je da ćemo još mnogo tajni otkriti od Betovenove kose.
Učitava se...
No comments:
Post a Comment